Voće i povrće
Strana 1 od 1
Voće i povrće
Ovde postavljamo slike, i podatke o voću i povrću.
Pavlina- Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 27
Lokacija : beograd
Re: Voće i povrće
Воће
Воће на пијаци у Барселони
Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:
малом енергетском вриједношћу
великим садржајем воде
малом количином протеина и масти
знатним садржајем угљених хидрата и целулозе
богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.
Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.
Воће на пијаци у Барселони
Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:
малом енергетском вриједношћу
великим садржајем воде
малом количином протеина и масти
знатним садржајем угљених хидрата и целулозе
богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.
Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.
Pavlina- Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 27
Lokacija : beograd
Re: Voće i povrće
Поврће
Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.
Напомена
У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.
Види још
Списак поврћа
Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.
Напомена
У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.
Види још
Списак поврћа
Pavlina- Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 27
Lokacija : beograd
Re: Voće i povrće
Парадајз
Парадајз (или рајчица; лат. Solanum lycopersicum, syn. Lycopersicon lycopersicum & Lycopersicon esculentum) је биљка из породице помоћница (Solanaceae) и у блиском је сродству са дуваном, кромпиром, патлиџаном, паприком и отровном беладоном. Вишегодишња је биљка, али се у умереном климатском појасу гаји као једногодишња. Типично достиже висину од 1 до 3 m и има слабу дрвенасту стабљику која се често успиње као пузавица уз друге биљке. Листови су дуги 10 до 25 cm са назубљеним ивицама. Цветови су пречника 1 до 2 cm, жућкасте боје, са пет зашиљених латица; рађају у цвастима од 3 до 12. Иако спада у воће, парадајз је у кулинарству поврће.
Парадајз потиче из Јужне Америке. Генетски докази указују на то да је предак парадајза била зељаста биљка ситних зелених плодова која је успевала на Перуанским планинама. Од ове ране помоћнице настало је дестак врста парадајза које познајемо данас. Једна од врста, Solanum Lycopersicum, пребачена је у Мексико, где су је гајили и користили у исхрани припадници тамошње праисторијске цивилизације. Тачан период када је култивисан није познат.
Верује се да је шпански истраживач Кортез први донео мале жуте плодове парадајза у Европу, након заузимања Астечког града Теночтитлана (данас град Мексико) 1521, мада има индиција да је Кристифор Колумбо открио парадајз још раније, 1493. Најранији запис о парадајзу у европској литератури потиче из 1544. и сачинио га је Пјетро Андреа Матиоли, италијански лекар и ботаничар који га је назвао „pomo d’oro“, што значи златна јабука.
[уреди]Воће или поврће?
Парадајз спада у воће, или прецизније у бобице. Како није сладак као плодови које називамо воћем, са кулинарске тачке гледишта се посматра као поврће и најчешће се служи као салата или се користи у кувању, а не као десерт, што је случај са већином воћа.
У исхрани се користи: свеж, конзервиран, као ђус, као прелив (кечап — парадајз сос) или као зачин.
Парадајз (или рајчица; лат. Solanum lycopersicum, syn. Lycopersicon lycopersicum & Lycopersicon esculentum) је биљка из породице помоћница (Solanaceae) и у блиском је сродству са дуваном, кромпиром, патлиџаном, паприком и отровном беладоном. Вишегодишња је биљка, али се у умереном климатском појасу гаји као једногодишња. Типично достиже висину од 1 до 3 m и има слабу дрвенасту стабљику која се често успиње као пузавица уз друге биљке. Листови су дуги 10 до 25 cm са назубљеним ивицама. Цветови су пречника 1 до 2 cm, жућкасте боје, са пет зашиљених латица; рађају у цвастима од 3 до 12. Иако спада у воће, парадајз је у кулинарству поврће.
Парадајз потиче из Јужне Америке. Генетски докази указују на то да је предак парадајза била зељаста биљка ситних зелених плодова која је успевала на Перуанским планинама. Од ове ране помоћнице настало је дестак врста парадајза које познајемо данас. Једна од врста, Solanum Lycopersicum, пребачена је у Мексико, где су је гајили и користили у исхрани припадници тамошње праисторијске цивилизације. Тачан период када је култивисан није познат.
Верује се да је шпански истраживач Кортез први донео мале жуте плодове парадајза у Европу, након заузимања Астечког града Теночтитлана (данас град Мексико) 1521, мада има индиција да је Кристифор Колумбо открио парадајз још раније, 1493. Најранији запис о парадајзу у европској литератури потиче из 1544. и сачинио га је Пјетро Андреа Матиоли, италијански лекар и ботаничар који га је назвао „pomo d’oro“, што значи златна јабука.
[уреди]Воће или поврће?
Парадајз спада у воће, или прецизније у бобице. Како није сладак као плодови које називамо воћем, са кулинарске тачке гледишта се посматра као поврће и најчешће се служи као салата или се користи у кувању, а не као десерт, што је случај са већином воћа.
У исхрани се користи: свеж, конзервиран, као ђус, као прелив (кечап — парадајз сос) или као зачин.
Pavlina- Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 27
Lokacija : beograd
Re: Voće i povrće
Шљива
шљиве
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Prunoideae
род: Prunus
подрод: Prunus
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофите), NP (нанофанерофите)
Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика FAO каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 1991—2001. год. 424.300 тона годишње, али је касније узгоју шљива у Србији опала популарност.
шљиве
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Prunoideae
род: Prunus
подрод: Prunus
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофите), NP (нанофанерофите)
Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика FAO каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 1991—2001. год. 424.300 тона годишње, али је касније узгоју шљива у Србији опала популарност.
Pavlina- Broj poruka : 214
Datum upisa : 27.06.2009
Godina : 27
Lokacija : beograd
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|