Podaci i slike o biljkama i životinjama

Ako nam za školu trebaju podaci o biljkama ili životinjama, samo otvorite kutak Podaci i slike o biljkama i životinjama, i svaki vaš problem biće rešen.

Птице



Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста


Карактеристике птица




Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијацијекоже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет, полажу са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова


Распрострањење птица



Птице су настањене на свим . Највећи имају у тропској области (што је последица веће брзине у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)^[1]. Птице живе и хране се у већини копнених , чак и у леденим областима (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) ^[2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења^[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.









Морфологија и анатомија птица


Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста
У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости , модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Baš je lepa.

Opis biljke: jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni. Stanište: raste po šumskim cistinama, na padinama i šumskim livadama.. . . ,

Stanište: raste po šumskim cistinama, na padinama i šumskim livadama .

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se u hladu.

Lekovito delovanje: listovi jagode pomažu pri izlucivanju mokra?e, ciste krv, lece proliv i umiruju živce. Plod jagode leci žuticu i srcane bolesti, rastvara mokra?nu kiselinu u krvi te koristi u lecenju bubrežnih, žucnih i kamenaca u mokra?nom mehuru.

Divlje životinje








Naziv divlje životinje koristi se u pravilu za koje žive u svom prirodnom , podalje od . To ih razlikuje od pripitomljenih, tako zvanih životinja. U ovu skupinu spada i , životinje koje čovjek , a što je uređeno Zakonom o lovu. U svakodnevnom govoru, pojedine vrste divljih životinja nazivaju se prema srodnim vrstama koje su domesticirane. Tako sesive guske (Anser anser) nazivaju "divljim guskama", a Anas platyrynchos se naziva "divljom patkom", iako to nije jedina vrsta koju bi se moglo ubrojati u ovu skupinu. Danas bi se divljim konjima mogli nazvati još samo p-ševalskijevi konji, no naziv se u širem smislu koristi i za , iako su ustvari potomci domesticiranih konja koji su se kasnije odvojili od čovjeka i vratili se životu u prirodi.



Životni prostor






Gotovo svuda na svijetu postoje divlje životinje, no najmanje divljih životinja još živi u divljini koju nije čovjek na neki način preoblikovao. Svaka životinjska vrsta ima određene potrebe u odnosu na okoliš (hrana, mogućnost razmnožavanja, skrivanje od neprijatelja i slično), koje su u dovoljnoj mjeri zadovoljene i u područjima koje je čovjek prilagodio svojim potrebama. Neke su životinje čak razvile naviku korištenja prednosti blizine čovjekabijela roda, neke vrste miševa

S druge strane, ljudske aktivnosti poljoprivreda, gradnja naselja) razorile su, ili u najmanju ruku osjetno smanjile površine na kojima inače žive divlje životinje. Broj divljih životinja koje zbog svojih posebnih potreba ne mogu promijeniti i dalje će se smanjivati.




Odnos čovjek - divlje životinje



Samim svojim prisustvom divlje životinje obogaćuju čovjekov okoliš (na primjer,ptice pjevice

Usprkos tome, odnos čovjeka prema divljim životinjama često je problematičan:

• Neke divlje životinje uzrokuju stete, najčešće vezane za pridobivanje i skladištenje hrane štakori[/size]miševi,crvena lisica jastreb, razni kukci. Zbog toga, mnoge od njih čovjek ne samo da ne podnosi u svojoj blizini, nego ih i ubija. Veliki grabežljivci[/size] često su opasnost za ljude i njihove domaće životinjeNeke životinje prenose bolesti trakavicabjesnoća]malarija Poljoprivredno šumarsko korištenje površina obilježavaju danas monokulture koje svojom "očišćenošću" od drugih eventualno konkurentskih ili štetnih kultura, pruža potrebne komponente za život samo izrazito malom broju vrsta. Za mnoge životinjske vrste potrebna je raznovrsno strukturirana pokrajina.
  
• U suvremenoj poljoprivredi koriste se kemijska[/size] pomoćna sredstva gnojiva pesticidi herbicidi koji se krozprehrambeni lanac nakupljaju u divljim životinjama sa štetnim posljedicama. Na to se nadovezuje različit otrovni industrijski otpad i otpad iz postrojenja za uništavanje smeća i pročičćavanje otpadnih voda. Životni prostor mnogih divljih životinja ljudi u slobodno vrijeme koriste za razne aktivnosti. Životinje osjetljive na ometanje povlače se s tih područja.
  
• Mnoge životinje stradavaju na cestama i dalekovodima koji se protežu kroz njihov životni prostor. Kultivirani prostori mijenjaju se toliko brzo, da se divlje životinje ne uspijevaju tome prilagoditi.
  
• Divlje životinje tradicionalno su ljudima izvor hrane sirovina lov i ribolovČovjek u cirkusima iskorištava divlje životinje za vlastitu zabavu. Zoološki vrtovi su s jedne strane zatvori za životinje, ali s druge pomažu nekim krajnje ugroženim vrstama da opstanu.