Dečije pesme

Ala je lep ovaj svet

Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde zbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slusam
I moj drug.


(dragan lakovic)

Bracu ne donose rode

Jednog dana resio moj tata
Za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u ducanu gde prodaju suvu hranu
I kupus iz srema, ali rekli su mu: nema.
Jednog dana resio moj tata
Za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u banatu, trazio u internatu
Isao do srema, ali rekli su mu: nema.
Onda jednog lepog dana
Dodje mama nasmejana
Pravo iz porodilista kao da to nije nista
I rece sa vrata: donosim ti brata.
A tata?
A tata ko tata
A tata zbori opet: dosta je bilo bajke.
Bracu ne donose rode vec ih radjaju majke.

Prvi dan u skolu
Petlicu pevacu
Sutra me probudi
Pre nego sto ptice
Iz gnezda poskacu ,
Pre dece i ljudi
Vikni glasom jasnim
Prvi dan u skoli
Da ti ne zakasnim

Materina maza

Ima dete u selu,
Ime mu je laza,
Al ga zovu drukcije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kazu: ustani!
Njega boli glava

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuce,
Ne sme da se umije,
Iste vode vruce.

Kad ga zulja cipela,
On cipelu tuce,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauce.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo sljiva,
Kad mu pruze pogacu,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Place i zapeva:
Jao, jao, pomagaj,
Izic ce mi cleva!

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga boli tiba.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: laza,
Vecem jadno, zalosno:
Materina maza!

Prvi dan u skolu Petlicu pevacu
Sutra me probudi
Pre nego sto ptice
Iz gnezda poskacu ,
Pre dece i ljudi
Vikni glasom jasnim
Prvi dan u skoli
Da ti ne zakasnim

DETE I LEPTIR

Dete:

Leptiricu, sarenicu,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ruzu,
pomirisi samo.

Leptir:

Ja bih doso, al se bojim
kakve igle klete;
stisnuces me, probosces me,
p' onda, zbogom svete!

Dete:

Necu, lepko, necu, lepko,
zivota mi moga.
Samo hocu da izbrojim
kol'ko imas noga.

Leptir:

E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima sest nozica,
- a sad zbogom, ranko!

MALI BRATA

Docepao se mali Brata
ocevoga sata.
A sat je od zlata,
pa ima i vrata.
Ala je to lepo!

A na uvo kad ga metne,
tad se cuje neka zveka;
sat govori: Tika-taka!
Brata misli: hoce mleka.
Ala je to mudro!

Zalio ga slatikim mlekom
nekoliko puti,
Brata misli: Sat se najo,
pa sad zato cuti.
Al' se razumemo!

Sad su puni obadvoje,
i satic i Brata,
obadvoje sada cute;
a kad dodje tata,
- al' ce biti guzve

ZIMSKA PESMA

Zima, zima - e, pa sta je,
ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
ne boji se ko je zdrav!

Haj napolje momak ko je,
tamo veje krupan sneg,
vi's en' onde navejo je
citav bedem, citav breg.

A sta moze zima meni,
sta mi moze, sta mi sme?
Nek mi nosic pocrveni,
eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati;
tvoj nek bude prvi red;
sad cemo se zagrejati-
cucni samo na taj led!

Gle sad zive zeleznice-
to je trka, to je let!
Zbogom ptice krilatice,
nas je sada ceo svet!

Iz nosa nam para lize,
- hajd u goste ko je zvan-
a Campa nas jedva stize-
tika-taka, "ajzliban"!

Tu pesmu smo slušali u školi.

Ima jedna šumica
U šumici vjeverica
Ime joj je Dina
Vjeverica fina

U šumici dupljica
Dinina je kućica
Oraha je puna
I lješnika ima
Jer je duga zima

Tako naša Dina
Sad orahe krcka
I kitnjastim repom
Lijevo - desno vrcka

Hej mala raja
Danas nema škole
Danas vas svi vole
A poslije igre
Danas noge ne bole

Danas dijele bicikle
I koturaljke razne
Sve je besplatno danas
To nisu priče prazne

Sve je po vašoj volji
Vjerujte kad vam kažem
Prvi april je danas
A ja vam ipak lažem

JUCA SA VELIKOM JABUKOM

Kuma Anča jabuku

Našoj Juci dala.

Jabuka je velika,

A Juca je mala.



Toj velikoj jabuci

U malenoj ruci

Smejao se bratac njen

Zavideći Juci.



Juca veli: "Pa neka,

To je moja sreća;

Kad pojedem jabuku,

Biću s prsta veća"



(Jovan Jovanović - Zmaj)

KAD BI



Kad bi jelen imo krila,

To bi brza ptica bila.



Kad bi lutka znala šiti,

Mogla bi mi švalja biti.



Kad bi hlebac pado s neba,

Svak bi imo kol’ko treba.



Kad bi mlekom tekla Sava,

Sir bi bio zabadava.



Kad bi uvek bio maj,

Pećima bi bio kraj.



Kad bi Dunav bio vreo,

Svak bi riblje čorbe jeo.



Kad bi .......... al’ što ne mož biti,

O tom nemoj govoriti!



(Jovan Jovanović - Zmaj)











MATERINA MAZA





Ima dete u selu,

Ime mu je Laza,

Al’ ga zovu drukčije –

M a t e r i n a m a z a.



Kad sva deca ustanu,

On i onda spava,

Kad mu kažu: Ustani!

Njega boli glava.



Kad ustane, ne ume

Da se sam obuče,

Ne sme da se umije,

Ište vode vruće.



Kad ga žulji cipela,

On cipelu tuče,

Tad ga ruka zaboli,

Pa onda jauče.



Kad mu dadu jabuku,

On bi hteo šljiva,

Kad mu pruže pogaču,

Onda bi koljiva.



Kad se malo ogrebe,

Plače i zapeva:

"Jao, jao, pomagaj,

Izić će mi creva!"



Kad je suvo, zamesi

Blata pa se kalja,

Kad ga mati pokara,

Legne pa se valja.



Kad mu uspu tarane,

On bi jeo riba,

Kad se ribe najede,

Tad ga boli tiba.



Pa zato ga ne zovu

Po imenu: Laza,

Većem jadno, žalosno:

M a t e r i n a m a z a!



(Jovan Jovanović - Zmaj)